Архитектура античке Грчке

Архитектура која је настајала у раном периоду у време Микенске Грчке (1200. године п. н. е.) све до 7. века п. н. е. када се градски живот развио да би јавна зграда могла бити подигнута. Већина тих архаиских грађевина била је од дрвета или блата или глине ништа се није очувало и већина наших информација се састоји од очуваних објеката у античкој архитектури јер су Римљани копирали античке узоре и од писаних извора као Витрувијевих из 1. века. Архитектура, као и слика и скулптура није била признавана за уметност и архитекта се сматрао за занатлију и њихова имена нису позната пред 5. веком п. н. е. Познати архитекта који је пројектовао Партенон био је запостављен иако бисмо га данас сматрали генијем. Стандардне форме грчких јавних зграда су познати из очуваних облика као што је Партенон и из римских извора који су делом копирали грчку архитектуру какав је Пантеон у Риму. Зграда је била један правоугаоник или квадрат који је рађен у кречњаку којег је у Грчкој у изобиљу док је градња од мермера зависила од увоза са острва као Парос и употребљаван је углавном за вајарску декорацији храмова.

Акропољ

Акропољ је утврђено насеље на узвишици, а најпознатији је Атински акропољ. Његови зидови потичу још из микенског доба. После ратова са Персијом ту су подигнути Партенон и Ерехтејон од којих први представља највећи допринос из остварења архитектуре храмова. На акропољу се налази монумантални улаз Пропилеји, Као и Одеон у коме су се одржавале музичке приредбе. Одеон је из половине 2. века п. н. е. и подигао га је Херодес Антикус као и Дионисово позориште, Стоа- зграда са једним дугим низом уз који се налази ред стубова и други мање значајне области.

Партенон

Партенон је храм посвећен грчкој богињи Атини, заштитници града Атине, изграђен у 5. веку п. н. е. на Акропољу. То је најзначајнија сачувана грађевина класичног стила, која се сматра врхунцем развоја дорског стила. Његове декоративне скулптуре убрајају се у најважнија дела старогрчке уметности. Партенон се сматра трајним симболом античке Грчке и атинске демократије, и спада у највеће светске културне споменике. Грчко министарство културе тренутно спроводи пројекат рестаурације и реконструкције.

Партенон је изграђен уместо старијег храма посвећеног Атини, познатог под називом Пре-Партенон или Старији Партенон који је уништен у инвазији Персијанаца из 480. године п. н. е.

Као и већина грчких храмова, Партенон је коришћен као трезор, а једно време је био трезор Делског савеза. У 6. веку Партенон је коришћен као хришћанска црква посвећена Богородици. Након што су Турци освојили Грчку, коришћен је као џамија почетком друге половине петнаестог века, око 1460. године и у то време је имао и минарет.

Дионисово позориште

Ерехтејон

Старогрчка митологија

Грчки народ је био један од првих који је стварао митове преко којих је покушавао да схвати, да да интерпретације, о свему ономе што превазилази димензије људског разума у то време, као и о свему ономе, што је у њиховим очима било необјашњиво и неукротиво. Њихове приче су се преносиле с колена на колено, надограђујући се и мењајући се у складу са потребама, као и степеном развоја сваке епохе. По грчком миту, у почетку су небо и земља били измешани и владао је хаос. Затим су се из хаоса издвојили богиња Геја - земља и Уран - небо. Њих двоје изродили су остале богове -титане. Грци су веровали да су људи никли из земље попут биљака, међутим временом је то веровање одбачено и мислило се да је титан Прометеј од глине направио човека, а да му је Атина удахнула душу. У грчкој митологији спомињу се и полубогови, који се називају херојима. Они имају натчовечанску снагу, памет, спретност. Обично су били заштитници људи, убијали чудовишта и разбојнике. Најпознатији грчки хероји јесу Херакле(Хераклес, Херкулес, Херкул), Тезеј, Јасон. Неки од најпознатијих грчких митова су: Мит о Прометеју, Икару и Деделу, Одисеју...

Античка Грчка је назив који се користи за описивање света у којем се говорило грчким језиком у античким временима. Тај назив се не односи само на подручје данашње грчке државе, него и на подручја насељена Грцима у античким временима: Кипар, егејска западна обала Мале Азије (тада позната као Јонија, Дорида и Еолида), Сицилија и јужна Италија (позната као Велика Грчка ), та разбацана насеља на обалама данашње Албаније, Бугарске, јужне Француске, Далмације, Либије, Шпаније, као и црноморска обала у данашњој Украјини и Русији.



Античку Грчку неки историчари сматрају темељом културе западноевропске цивилизације. Грчка култура је извршила снажан утицај на Римско царство, које је пренело њен облик по многим деловима Европе. Цивилизација античке Грчке је неизмерно утицала на језик, политику, образовање, филозофију, уметност и архитектуру модерног света, посебно током ренесансе у западној Европи и поново током процвата неокласицизма током 18. и 19. века у Европи и обема Америкама.